Rođen u mestu Naro, a kao 11-godišnjak sa porodicom se iselio u Ameriku i živeo u Bruklinu, gde je od oca izučio obućarski zanat. Vreme će pokazati da mu je upravo ovaj zanat sačuvao glavu na ramenima, ali i učinio ga čovekom za koga bi danas rekli da je išao ispred svog vremena.

Tri meseca od završetka berbe u svom zasadu, koji mu je letos podario 1.600 kilograma maline, Vladeta Marković iz Velike Ježevice kod Požege sprema se da – bere malinu.

Kako se smenjuju godišnja doba, tako se na trpezi porodice Petrović iz Paštrića kraj Mionice jede drugo voće. Od proleća do jeseni redom im stižu kruške: jagodnjača, koja zri u vreme kad i jagode, ječmenka, bere se kad je zreo ječam, žetelica, stiže onda kad se žanje žito, a lubeničarka kad i lubenice.

Ako se sudi po velikim delima, onda će ime Jele Surudžić generacije spominjati. U svom radnom veku, u direktorskom mandatu, uspela je da podigne čak 10 vrtića i dva odmarališta. Kroz njih je do sada prošlo oko 80 000 dece. Danas uživa u penziji, ali svi je znaju, ne samo po spomenicima koje je ostavila iza sebe, nego i po vrednom i čestitom radu. Nikad nije imala vozača, sama je vozila svoj auto.

Koliko je vinogradarstvo u Srbiji u ekspanziji, s obzirom na mogući godišnji prihod od 40.000 evra sa jednog hektara, svedoči primer valjevskog kraja gde su za par godina površine pod vinovom lozom porasle više od šest puta.

Dolaskom hladnijeg vremena i nižih temperatura, u pluća građana Srbije svake godine ulazi velika količina dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale. Saobraćaj i grejanje čvrstim ogrevom ove čestice izbacuju u vazduh, a toliko su male da prolaze i kroz najsitnije disajne puteve.

Ne dozvolite hladnijem oktobarskom vremenu da vas spreči u nameri da nastavite sa putovanjima, već dozvolite jesenjim mirisima da vas odvedu u novo putešestvije po Srbiji.

Grupa prirodnjaka i biologa prošlog vikenda su na Jadovniku ciljano hvatali jednog dobro poznatog mrkog medveda, a umesto njega, u zamku im je najpre uletela jedna vučica, a kasnije drugi medved – na tu planinu tek pridošla grdosija od čije se borbe da se izbavi iz stupice tresla zemlja.

Za Damira Barjaktarevića, 48-godišnjeg Užičanina, u petak nije postojala veća i opasnija zmija od one mu je neopaženo ušla u automobil i, tokom vožnje, u sred saobraćajne gužve, zapalacala mu jezikom pred očima! Nadomak ruku kojima je držao volan!

Da je Vićentiju Saviću, Užičaninu, koja decenija manje, makar kao njegovom ljubimcu na četiri točka, pa i da šmekerski namigne kroz prozor onim devojkama što mu iz besnih kola, ne oduševljene njime nego starinom za čijim volanom sedi, euforično mašu kad se kudgod provoza.